Personalni računar je račuar opšte namene, čija ga veličina, mogućnosti (kapacitet) i pristupačna cena čine pogodnim za individualnu upotrebu.

 

Začetnik ovog koncepta, početkom osamdesetih godina prošlog veka, bila je američka kompanija IBM PC kompatibilnim računarima bili su računari kompanije Apple Macintosh, koji su prvi koristili miša i grafički korisnički interfejs (radno okruženje).

 

Personalni računar je namenjen za ličnu upotrebu, za jednog korisnika (u jednom trenutku), nezavisno od mesta upotrebe (na primer, kod kuće ili na poslu).

 

Odrednica „personalni računar" odnosi se prvenstveno na početnu i osnovnu namenu računara, a ne na njegovu realnu upotrebu. Savremeni personalni računari, s novim operativnim sistemom, mogu da uslužuju više korisnika istovremeno, pa se mogu smatrati i serverskim sistemom, a ne samo personalnim računarima. Takođe je moguće da neko ima za ličnu upotrebu računar prvenstveno namenjen višekorisničkom radu. Ni operativni sistem više ne određuje da li je računar personalan ili nije jer svi savremeni operativni sistemi podržavaju višekorisnički rad.

 

Stoni personalni računar Prvobitni personalni računari uglavnom su bili vezani za radni sto korisnika, pa su i dobili naziv stoni (engl. desktop) personalni računari.Stoni personalni računari se najčešće sastoje od nekoliko elemenata smeštenih na stolu ili pored stola. Osnovne komponente savremenih stonih personalnih računara su: Monitor, Matična ploča, Centralni procesor, Radna memorija, Dodatne kartice, Jedinica napajanja, Optički uređaj. Čvrsti disk, Tastatura , Miš